Zdravlje

PRVA LINIJA ODBRANE ORGANIZMA: Njihovo veličanstvo – limfociti! Zašto je bitno pratiti ih…

 

 

Imunitet je najbitniji…

Limfocit je najmanja ćelija vezivnog tkiva koja nastaje u koštanoj srži. Ona ima odbrambenu ulogu u organizmu. U zavisnosti od vrste, proizvodi antitela i učestvuje na različite načine u imunom ćelijskom odgovoru.

Da bi bolje objasnili pojam limfocita moramo krenuti od početka i pozabaviti se belim krvnim zrncima čija su oni vrsta.

Bela krvna zrnca se drugačije nazivaju leukociti i oni su krvne ćelije. Imaju imunološku, tj. odbrambenu ulogu. Brane organizam od bolesti. 4-11 milijardi belih zrnaca se nalazi u jednoj litri krvi zdrave odrasle osobe.

Prema obliku jedra i membrane bela krvna zrnca se dele na granulocite i agranulocite. Nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija i u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima, i u slezini. Najznačajnija od njih je grudna žlezda (timus). Nalazi ispod grudne kosti, i bitna je za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita, piše “Srbijadanas“. Tri glavne vrste belih krvnih zrnaca su granulociti, limfociti i monociti.

Granulociti čine većinu leukocita u perifernoj cirkulaciji i ima ih tri vrste, neutrofili, eozinofili i bazofili.

Monociti su ćelije koje se razvijaju u makrofage koji deluju kao usisivači koji su sposobni da pojedu ostatke izumrlih ćelija iz organizma.

Limfociti su okrugle ćelije. Njihovo krupno jedro zauzima preko 90% unutrašnjosti i  potiskuje citoplazmu u stranu i  uglavnom kruže limfnim sistemom. Postoje  tri vrste limfocita i to B-ćelije, T-ćelije i Ćelije Ubice. Ime dobijaju po engleskim nazivima mesta gde sazrevaju pa tako B limfociti nastaju u koštanoj srži (Bone marrow – B-cells),T limfociti sazrevaju u timusu, a ćelije ubice takođe nastaju u koštanoj srži (Natural Killer Cells). Sve one imaju ulogu da unište patogene činioce i viruse, direktno ili indirektno i pomognu imunološkom sistem. Kada opšti odbrambeni sistem tela bude napadnut od raznih opasnih mikroorganizama, limfociti pomažu i obezbeđuju odgovor na te napade.

Limfociti takođe učestvuju u zaštiti organizma od tumora. Ipak nekad limfociti mogu da prouzrokuju odbacivanje tkiva u toku transplantacije organa zbog toga što ta tkiva oni vide kao stranu opasnost

Povišeni limfociti 

Uzroci povećane ili smanjene količine limfocita u organizmu mogu biti različiti. Ako je nivo iznad 40% smatra se abnormalnim, a uzroci mogu biti grip i vodene kozice. Drugi uzroci mogu biti tuberkuloza, veliki kašalj, herpes, rubeola i neke retke bolesti. Tuberkuloza je infekcija koja zahvata pluća, rubeola je virusna infekcija koja može napasti i decu i odrasle, veliki kašalj uzrokuje kašalj pri disanju, herpes je virus koji je uzrokuje grip i prehladu, akutna limfoblastična leukemija – ALL –i hronična limfocitna leukemija takođe uzrokuju rast broja limfocita. Leukemija je tumor ćelija krvi i koštane srži. Nastaje zbog nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi u koštanoj srži. Nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca. Rak je grupa bolesti gde se simptomi javljaju zbog prekomernog i abnormalnog rasta ćelija u nekom organu ili tkivu tela.

Još neka stanja mogu prouzrokovati  povećanu količinu limfocita.

Mononukleoza se pojavljuje iznenada, virusna je infekcija sa izrazitim porastom belih krvnih zrnaca.

Hepatitis je infekcija jetre i uzrokuje upalu na ovom organu koji je zadužen da izbaci štetne materije iz organizma.

Toksoplazmoza je tip infekcije ptica, reptile i drugih životinja, a može se pojaviti i kod ljudi.

Određeni lekovi takođe mogu dovesti do povećanja količine limfocita pa i pored transfuzije krvi moguć je njihov prevelik broj.

Smanjeni limfociti

Kao i za povećan broj limfocita i za smanjen postoje mnogi uzroci. Smanjenim se smatra količina ispod 15%  limfocita. Manjak limfocita se može dogoditi ako se ne proizvede dovoljno koštane srži ili ako se njena aktivnost smanji, tako se uništavanje koštane srži javlja kod aplastične anemije. U ovom slučaju koštana srž ne radi normalno i ne može da stvara ćelije koje stvaraju krv.

Duža upotreba steroida ili antibiotika može trenutno pokazati smanjen broj limfocita u krvi.

Osobe koje imaju AIDS često imaju manjak limfocita jer AIDS smanjuje efektivnost imunološkog sistema zbog virusa pod nazivon HIV.

Tumori su takođe razlog za smanjenje limfocita.

Postoji još nekoliko stvari koje mogu da prouzrokovati smanjenje limfocita, a  to su  steroidi. Steroidi  su veliki broj hormonskih supstanci sa sličnom hemijskom strukturom, a hormoni su prirodne hemikalije koje proizvodi telo i pušta ih u krv. Oni imaju posebno delovanje na tkiva.

Smanjen nivo limfocita mogu izazvati i neki poremećaji koji zahvataju nerve, a to su multipla skleroza, miastenija gravis i Guillain- Bareov sindrom. Kod multipla skleroze  organizam stvara više skleroza u mozgu ili leđnoj moždini. Miastenija gravis je poremećaj gde mišići slabe i brzo se umore. Guillain- Bareov sindrom je redak poremećaj koji je uzrok slabosti u rukama i nogama zbog oštećenja nerava.

Šta uzrokuje povišene ili snižene leukocite?

Limfociti ili leukociti nisu bolest, ali upućuju na bolest tj. na abnormalnu telesnu reakciju na neku upalu u organizmu.

Da bi regulisali broj belih krvnih zrnaca u organizmu moramo prvo uraditi određene preglede i analize da bi se utvrdila njihova vrednost. Leči se uzrok povećanog ili smanjenog broja leukocita ili limfocita u krvi i onda se prelazi na alternativne metode  Ako je upala uzrok prepisuje se antiupalni lek, ako je bakterijska infekcija antibiotici su pomoć, a ako je povezano sa alergijama preporučuju se antihistaminici.

Kod akutne limfocitne leukemije limfociti ne sazrevaju do kraja pa dolazi do njihove hiperprodukcije. Osobe sa ovom malignom malformacijom koštane srži imaju učestala krvarenja, učestale infekcije, pad imunog sistema i anemični su. To je posledica nemogućnosti proizvodnje normalnih krvnih ćelija. Bolest brzo napreduje, može se javiti i kod dece I kod odraslih pa je i način lečenja drugačiji. Akutna limfocitna leukemija je odgovorna za 80% akutnih leukemija kod dece i najčešće se javlja u uzrastu od 3-7 godina. Javlja se i kod odraslih osoba i obuhvata 20% svih leukemija, a učestalost je 6 obolelih na 100 000 ljudi.

Ni stručnjaci ne znaju tačan uzrok nastanka ove bolesti, ali smatraju da zračenje, neki otrovi i pojedine kancerogene supstance mogu biti povod. Genetika kao i kod drugih bolesti igra bitnu ulogu. Simptomi su obično nagli i nastaju kao posledica zamene normalnih krvnih ćelija malignim ćelijama iz koštane srži.

Nefunkcionalna crvena krvna trnca izazivaju anemiju, a ona se manifestuje kao slabost, malaksalost  sa vrtoglavicama i bledilom kože. Kod dece počinje sa bolovima u zglobovima i kostima, pojavljuju se infekcije na koži ili plućima, temperature je povišena, a krvarenja se manifestuju modricama ili krvarenjem iz sluzokože. Ovu bolest je teško dijagnostikovati jer su simtomi slični nekim drugim “običnijim” bolestima kao što je grip.

Laboratorijski nalaz pokazuje u perifemoj krvi anemiju granulocitopeniju i trombocitopeniju. Kod odraslih je broj leukocita visok, a inače može biti i smanjen, čak nekad i normalan. Preko 50 % dece uzrasta od 3-10 godina prognoza je dobra  i postiže de izlečenje hemioterapijom i transplatacijom koštane srži. Kod odraslih je to komplikovanije jer se javljaju recidivi bolesti i ona se teže leči.

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Most Popular

To Top